Borovec, poznat i kao Čamkorija (Čamkoriя) do sredine 20. veka, je popularno bugarsko planinsko odmaralište u Sofijskoj oblasti, na severnim padinama planine Rila, na nadmorskoj visini od 1350 metara. Borovec je udaljen 10 km od Samokova, 73 km od Sofije i 125 km od Plovdiva.
Borovec je najstariji zimski centar u Bugarskoj sa istorijom koja datira od 1896. godine. Borovec je prvobitno osnovan krajem 19. veka kao lovište za bugarske kraljeve. Borovec se postepeno razvio u moderno skijalište sa hotelima, restoranima, barovima i mrežom ski-staza i žičara duž padina planine Rila, pružajući čitav niz zimskih sportova. Odmaralište je bilo dva puta domaćin Svetskog kupa u alpskom skijanju(1981. i 1984. godine), dok je staza za biatlon jedna od najboljih na svetu.
Projekat Super Borovec je jedan od najvećih i najskupljih investicionih i razvojnih projekata u bugarskoj istoriji. Plan je da se grad Borovec proširi do obližnjih gradova Samokova i Belog Iskara. Odmaralište će biti podeljeno na tri nivoa:
Nivo 1 ili Niži Borovec: Projekat gradnje nadomak Samokova, ova oblast će poslužiti za turiste manje platežne moći, ali će imati dobre veze i prevoz sa Borovcem i glavnim skijalištem. Ovaj projekat će obezbediti oko 5.000 hotelskih soba.
Nivo 2 ili Borovec: Sastoji se od postojećeg Boroveca koji će biti renoviran i preuređen. Ovo će obezbediti oko 10.000 hotelskih soba (približno što Borovec trenutno pruža) i ostaće glavni smeštajni centar.
Nivo 3 ili Super Borovec: Ovo će zadovoljiti one koji traže hotel sa pet zvezdica i luksuzno iskustvo, a za to će biti obezbeđeno više od 2.500 hotelskih soba.
Sadašnji plan od strane arhitekata (trenutno je predmet ispitivanja ekološke prihvatljivosti) jeste proširenje broja staza izgradnjom 19 novih staza, što dovodi ukupno skijaško područje na oko 90 km. Takođe izgradiće se i 12 novih žičara. Jedna od njih biće višestanična gondola koja će povezivati Borovec sa Samokovim što će omogućavati skijašima brz pristup padinama iz Nižeg Boroveca.
Projekat je pokrenut 2004. godine i trebalo bi da bude završen do 2009. godine, međutim nekoliko odlaganja je odložilo plan izgradnje. Projekat je dobio odobrenje u oktobru 2007. godine, usred protivljenja od strane ekologa.[2] Međutim, do februara 2010. godine, projekat nije pokrenut jer je zapao u finansijske probleme kao rezultat finansijske krize krajem 2000-ih, a podržavaoci projekta koji su poricali taj rad ponovo su započeli, a poreski projektori su odbijali da ponovo pokrenu projekat.